Close

Četvrti dan programa 4 ZEMLJE 1 JEZIK

SKUPLJAČI PRIČA – razgovor o knjizi

U okviru projekta „Skupljači priča“ gimnazijalci iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije zajednički su napisali avanturističku knjigu namenjenu osnovcima koji uče nemački jezik. Ova knjiga čitaoce vodi na uzbudljivo putovanje kroz tri zemlje u kojima odrastaju njeni mladi autori. U projektu je učestvovalo jedanaest škola. Na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu gostuje po dvoje autora iz škola u zemljama učesnicama. Uz moderaciju Antje Hubner i Bernda Šnajdera oni su čitali odlomke iz zajedničkog dela i tako svoju knjigu juče od 11 sati predstavili publici.
Photos creds Sanja Latinović

Od 14 sati uživali smo u performansu sastava BERN JE SVUDA OKO NAS u okviru koga nastupaju: Kristijan Brantšen, Gi Krneta, Gerhard Majster, Arijane fon Grafenrid.

Godine 2003. četrnaestoro švajcarskih pisaca poreklom iz različitih jezičkih oblasti okupilo se u neformalnu skupinu koju su promptno nazvali Bern ist überall – „Bern je svuda oko nas“. Zastupajući tezu da su svi svetski jezici i dijalekti ravnopravni i da među njima nema boljih i lošijih, zvaničnih i nezvaničnih („Zahtevamo jezičku ravnopravnost. Zahtevamo promociju SVUDA OKO NAS na svim nivoima!“), Bern ist überall je u međuvremenu izrastao u jednu od najznačajnijih pojava švajcarskog Spoken Word pokreta, s tridesetak živih nastupa godišnje. Iako se izbor i kompozicija tekstova menjaju od nastupa do nastupa, glavne karakteristike ostaju nepromenjene: oralna forma i dijalekat. Photos creds Aleksandar Dmitrović

OH ŠIMI – razgovor s Terezom Preauer od 15 sati vodio je Vladimir Arsenić. I prozu i ilustratorski rad Tereze Preauer odlikuje istovetna začudnost. Nakon romana Džoni i Džin (2014) i Za vladara iz Iberzea (2012), za koji je nagrađena književnom nagradom Aspekte za najbolji prozni debi na nemačkom jeziku, Tereza Preauer 2016. godine objavljuje roman Oh Šimi, knjigu o odnosu čovekovog majmunskog porekla i savremenih tehnologija, među kojima, s kojima i u kojima on danas živi. O tome koliko smo se udaljili od svojih korena i praizvora te da li smo, u nešto izmenjenim okolnostima, možda mogli da ispadnemo bolji nego što jesmo, o njenoj književnosti ali i ilustracijama, prednosti teksta spram slike i suprotno, kao i o mnogo čemu drugome s Terezom Preauer razgovarao je Vladimir Arsenić. Photos creds Aleksandar Dmitrović

U KAKVOM TO SVETU ŽIVIMO? – debata s balkanskim dopisnicima medija nemačkog govornog područja o trenutnom stanju u regionu, Evropi i svetu Učestvovali su: Mihael Martens (FAZ), Andreas Ernst (NZZ), Gregor Majer (Profil) Moderirala je: Svetlana Lukić

Svetlana Lukić, poznata novinarka beogradskog Peščanika, razgovarala je s uglednim nemačkim dopisnicima s Balkana o vrućim savremenim temama. Trenutna politička situacija na jugoistoku Evrope, značaj našeg regiona u okviru savremenih evropskih tokova, proces integracije u EU, porast desnice širom Evrope kao rezultat globalne ekonomske krize, Bregzit i njegove manje i više vidljive posledice, kriza evropskog identiteta, migrantski talas s Bliskog istoka i tzv. „Balkanska ruta“ prema bogatijim zemljama kontinenta, važnost stvaranja i održavanja tzv. „stabilokratija“ kao garanta kakvog takvog mira i stabilnosti na večno uzburkanim evropskim periferijama, među kojima je prostor Balkana, to poslovično evropsko „bure baruta“, možda i dalje među najosetljivijima – sve su to teme pokrenute u okviru ovog uzbudljivog i dinamičnog razgovora. Photos creds Aleksandar Dmitrović

20:00 (Polet) BERLIN VAVILON / BEOGRAD VAVILON ili Kako razumeti sopstvenu istoriju uz pomoć krimi-romana – razgovor Učestvovali su: Folker Kučer i Jelena Volić-Helbuš Čitao: Andrej Šepetkovski

Uzburkanom Berlinu vajmarskog doba, tom levijatanu od metropole, pulsirajućem megalopolisu i verovatno najamerikanizovanijem od svih međuratnih evropskih gradova, Folker Kučer je uspešno posvetio šest nastavaka svoje krimi-serije o inspektoru berlinske policije Gereonu Ratu, dodajući nove elemente stalno narastajućem umetničkom spomeniku jednom gradu koji je mogao da nastavi da se razvija i raste kao najuzbudljivija evropska prestonica, ali je ipak ubrzo poklekao pred sumnjivim obećanjima nacističke ideologije o čistoj rasi i životnom prostoru, otvarajući time jednu svoju sasvim novu i daleko mračniju eru, čiji su nam razvoj i krah predobro poznati. U razgovoru s autorom, Jelena Volić-Helbuš pokušala je da odgonetne šta to znači pisati za grad i o gradu, da li je i u kojoj meri pravilan izbor pozornice presudan za žanrovski obrazac krimi-romana, da li, koliko i na koji način Kučerova književnost komunicira s najvažnijim umetničkim tekovinama Berlina vajmarske ere, poput dade ili ekspresionizma, te – na kraju – planira li možda Folker Kučer još koji nastavak ove izuzetno uspešne serije? Photos creds Sanja Latinović

 

Email this to someoneShare on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn