Close

Gostujući autori

 


Jerg Bernig rođen je 1964. u Vurcenu, Saksonija. Završio rudarsku školu. Nakon toga matura, potom vojna služba i rad u poljoprivredi. Od 1985. Do 1990. studirao je na Univerzitetu u Lajpcigu, potom odlazi u Škotsku, gde radi  kao naučni asistent na germanističkom seminaru Univerziteta u Velsu. Od 1999. živi kao slobodni umetnik. Njegova književna dela (romani, pripovetke, pesme, eseji),  više su puta nagrađivana.


Kristian Brančen rođen je 1959., muzičar i kompozitor, živi u Bernu. Između 1990. i 1998. bio je član benda Stop the Shoppers. Od 1999. stalni je član orkestra Patent Orchester. Komponovao je muziku za mnogobrojne filmove i televizijske serije (Tatort), te pozorišne predstave.  Muzički prati literarna čitanja i snimio je CD-ove s autorima kakvi su Pedro Lenc, Mihael Štaufer i drugi. Od 2010. stalni je član ansambla Bern ist überall.


Karl Markus Gaus (Karl Markus Gauß), 2010 © Paul Zsolnay Verlag/Michael Appelt

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Karl Markus Gaus rođen je 1954. godine u Salcburgu, gde je studirao germanistiku i istoriju i gde danas živi i radi kao autor i urednik časopisa „Književnost i kritika“. Njegove knjige prevedene su na mnoge jezike i dobile su brojne nagrade, među kojima su Prix Charles Veillon (1997), Međunarodna književna nagrada Vilenica (2005), nagrada „Georg Dehio“ (2006), nagrada „Johan Hajnrih Merk“ (2010) i Austrijska nagrada za književnost (2013).


Ariane Fon Grafenrid rođena 1978, književnica i spoken-word performeka. Doktorirala je teatrologiju u Bernu. S muzičarem Robertom Eberhardom nastupa u duetu  Fitzgerald&Rimini.  Godine 201o. objavila je knjigu Fleur de Bern,  a 2011. objavila je CD Aristokratie und Wahnsinn. Živi u Bernu.


Dana Grigorčea (Dana Grigorcea) © Ayşe Yavas

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Dana Grigorčea rođena je 1979. godine u Bukureštu. Studirala je nemačku i holandsku filologiju u Bukureštu i Briselu. Odlomkom iz romana Das primäre Gefühl der Schuldlosigkeit [Primarni osećaj nevinosti], Dana Grigorčea je na takmičenju Ingeborg Bahman u Klagenfurtu dobila nagradu TV-emitera 3sat 2015. godine. Nakon više godina provedenih u Nemačkoj i Austriji, živi sa mužem i decom u Cirihu. http://www.grigorcea.ch/


Valentin Grebner (Valentin Gröbner) © Franca Pedrazzetti

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Valentin Grebner rođen je 1962. godine u Beču. Pošto je završio studije u Beču, Marburgu i Hamburgu, i doktorirao u Bilefeldu 1991, habilitovao se 1998. na Univerzitetu u Bazelu. Godine 1996/97. bio je stipendista na Naučnom kolegiju u Berlinu, 1999. stipendista programa „Žan Mone“ na Institutu Evropskog univerziteta u Firenci, 1999/2000. gostujući profesor na Odseku za istoriju umetnosti na Harvardskom univerzitetu, u proleće 2001. gostujući profesor na Visokoj školi socijalnih nauka u Parizu, 1999-2001. član radne grupe „Moralni autoritet prirode“, a u leto 2001. stipendista na Institutu za istoriju nauke „Maks Plank“ u Berlinu. Od marta 2004. godine Valentin Grebner je profesor istorije srednjeg veka i renesanse na Univerzitetu u Lucernu.


Andreas Ernst (Andreas Ernst) © NZZ Brustbild

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Andreas Ernst rođen je 1960. u Cirihu. Studirao je istoriju i pravo u Cirihu i Berlinu i doktorirao na temu uporedne evropske socijalne istorije. Od 1999. radi u dnevnom listu NZZ (Noje Ciriher Cajtung), a od 2002. stalni je dopisnik ovog lista za jugoistočnu Evropu sa sedištem u Beogradu.


Džonatan Hjuston rođen je 1972. u Los Anđelesu. Nakon mature u Švajcarskoj studirao je na univerzitetu Stenford u Njujorku, gde je jedno vreme radio kao pravni savetnik Kneževine Lihtenštajn u Ujedinjenim Nacijama. Doktorirao je političku filozofiju na Univerzitetu u Cirihu. Kao samostalni prevodilac i književnik živi u Vaducu i Los Anđelesu. Knjiga pripovedaka Mondstaub objavljena je 2016. kod lihtenštajnskog izdavača Van Eck Verlag.


Arno Kameniš (Arno Camenisch) © Janosch Abel

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Arno Kameniš rođen je 1978. u Tavansi, kanton Graubinden. Piše na nemačkom i retoromanskom. Studirao je na Švajcarskom literarnom institutu u Bilu, gde živi. Njegovo prvo delo, roman ernesto ed autras menzegnas, objavljeno je 2005. na retoromanskom. Sledi sedam romana na nemačkom, pa onda opet jedno delo na retoromanskom. Za svoje tekstove, koji su prevedeni na dvadesetak jezika, dobio je brojne nagrade.


Vladimir Kaminer (Wladimir Kaminer) © Urban Zintel

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vladimir Kaminer rođen je 1967. u Moskvi. Zavšio je školu tonskog inžinjera za teatar i radio, potom studirao dramaturgiju na moskovskom Teatarskom institutu. Od 1990. sa ženom i dvoje dece živi u Berlinu. Redovno objavljuje tekstove u mnogim novinama i časopisima i organizuje razne priredbe, poput međunarodno poznatog Ruskog diska.


Gi Krneta rođen je 1964. u Bernu, živi kao slobodni književnik u Bazelu. Radio je kao dramaturg i teatarski voditelj u Nemačkoj i Švajcarskoj. Njegova proza i teatarski komadi više su puta nagrađivani. Od 2002. nastupa kao Spoken-Word umetnik (među ostalim u ansamblu Bern ist überall), te piše teatarske komade, radiodrame i knjige.


Folker Kučer (Volker Kutscher) © Monika Sandel

 

 

 

 

 

 

 

Folker Kučer rođen je 1962. Nakon studija germanistike, filozofije i istorije radio je kao urednik u novinama. Po njegovom romanu Der nasse Fisch snimljena je krimiserija Kommisar Rath, a roman je nakon toga postao bestseler.  Živi kao slobodni književnik u Kelnu.


Jonas Lišer (Jonas Lüscher) © EkkovonSchwichow

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Jonas Lišer, rođen je 1976. u Švajcarskoj, odrastao je u Bernu, gde je od 1994. do 1998. na Evangeličkoj pedagoškoj školi Muristalden studirao razrednu nastavu. Nakon što je nekoliko godina u minhenskoj filmskoj industriji radio kao scenarista i dramaturg studirao je na Fakultetu za filozofiju u Minhenu (2005. do 2009.). Lišer je osim toga radio kao frilens lektor. Studije je završio 2009. stekavši zvanje mastera. Nakon toga radio je dve godine kao naučni saradnik na Institutu za tehniku, teologiju i prirodne nauke (TTN) pri minhenskom Univerzitetu Ludwig Maximilan, u isto vreme radio je i kao profesor etike na Državnoj ekonomskoj školi München/Pasing. 2012./13. kao stipendista Švicarskog državnog fonda proveo je devet meseci  na istraživačkoj stipendiji na Katedri za komparativnu književnost Univerziteta Stanford. Jonas Lišer od 2001. živi u Minhenu. Njegova knjiga Frühling der Barbaren (Proleće barbara) 2013. nominovana je za Nemačku književnu nagradu i Švajcarsku književnu nagradu. Iste godine dobio je Nagradu Franz Hessel, Književnu nagradu grada Berna i Bavarsku nagradu za potporu književnicima.


Barbi Markovic © Aleksandra Pawloff​​

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Barbara Marković, rođena 1980. u Beogradu, studirala je germanistiku u Beogradu i Beču i radila kao lektorka u beogradskoj izdavačkoj kući Rende. U svom debitantskom romanu „Izlaženje“, objavljenom u Srbiji 2006, savladala je „Hodanje“ Tomasa Bernharda i prevela ga u svoj rodni grad Beograd. Od 2009. godine živi u Beču. Godine 2011/2012 je bila hroničarka Graca gde je radila na romanu „Grac, Aleksanderplac“, objavljenom 2012. Njen roman „Superheldinnen“ [Superjunakinje], objavljen 2016. godine, prvi je roman koji je Barbara Marković pisala delimično na nemačkom, delimično na srpskom jeziku.


Mihael Martens rođen je 1973. u Hamburgu. Od 2001. radi u redakciji vesti lista Frankfurter allgemeine Zeitung, odakle 2002. ide u Beograd, za stalnog dopisnika tog lista. Od 2009. izveštač je iz Istanbula, gde se bavi odnosima Turaka i Evrope, a od 2015. dopisnik iz Atine. Godine 2011. objavio je knjigu Die Geschichte des Soldaten, der nicht töten wollte (na srpskom: U potrazi za junakom, Clio, Beograd, 2012.).

 


Gerhard Majster rođen je 1967. u Ementalu, živi kao slobodni književnik u Cirihu. Piše teatarske komade, radiodrame i spoken-word tekstove. Kao član spoken-word ansambla Bern ist überall objavio je četiri CD-a. Od 1996. do 2003. nastupao je sa sa Andresom Lucom u putujućem scenskom duetu Geholten Stühle. Dobio je brojne nagrade, među ostalim austrijsko priznanje Salzburger Stier, te književne nagrade grada i kantona Berna.

 


Gregor Majer rođen je 1960, studirao filozofiju i matematiku u Gracu i Beču. Od 1990. do 2001. bio je dopisnik bečkog nedeljnika Profil iz Budimpešte, od 2001. do 2003. iz Beograda, od 2003. do 2005. iz Bagdada i od 2005. ponovo iz Beograda. Osim toga, radio je i kao dopisnik nemačke novinske agencije DPA i austrijskog dnevnog lista Der Standard. Godine 2010. objavljene je knjiga Aufmarsch. Die reichte Gefahr aus Osteuropa, koju je napisao u saradnji s Bernhardom Odenalom, a četiri godine kasnije izašla mu je knjiga Verschwörung in Sarajevo. Triumph und Tod des Attentäters Gavrilo Princip.

 


Herta Miler (Herta Müller) © Stephanie von Becker

Herta Miler rođena i odrasla je u Rumuniji, u porodici banatskih Nemaca. Emigrirala je u Nemačku, gde živi kao slobodna spisateljica. Dobitnica je mnogih književnih nagrada. Godine 2009. ovenčana je Nobelovom nagradom za snažno književno delo koje pretežno govori o rumunskoj diktaturi. U Srbiji su do sad prevedena tri njena prozna dela, Die Atemschaukel (Ljuljaška daha, Laguna, 2010), Der Mensch ist ein großer Fasan auf der Welt (Čovek je veliki fazan na ovom svetu, Laguna 2011), Der Fuchs war damals schon die Jäger (Lisac je oduvek bio lovac, Laguna 2015), kao i knjiga izabranih pesama Mačke na parkingu (2010).


Melinda Nađ Abonji (Melinda Nađ Abonji) © KROKODIL

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Melinda Nađ Abonji rođena je 1968. u Bečeju, Srbiji, a danas živi i radi kao spisateljica i muzičarka u Švajcarskoj. Završila je germanistiku i istoriju u Cirihu. Godine 2004. objavljen je njen prvi roman Im Schaufenster im Frühling [U izlogu u proleće], za koji je dobila mnogobrojne nagrade. Godine 2010. je dobila Nemačku književnu nagradu i Švajcarsku književnu nagradu za Tauben fliegen auf (Golubovi lete u nepovrat).


Photo by Aleksndar Dmitrovic

Tereza Preauer rođena je 1979, književnica i likovna umetnica. Živi u Beču. Studirala je slikarstvo i germanistiku u Salcburgu, Berlinu i Beču. Njen roman Für den Herrscher aus Übersee nagrađen je na Franfurtskom sajmu knjiga 2012. kao najbolja nemačka debitantska prozna knjiga. U jesen 2014. objavila je roman Johnny und Jean, potom roman Oh Schimmi. Tereza Preauer redovno piše za novine i magazine o pozorištu, umetnosti, književnosti, modi i pop-kulturi.


Karin Peška (Karin Peschka) © Karin Peschka

Karin Peška rođena je 1967, živi u Beču. Pohađala je Socijalnu akademiju u Lincu i radila, između ostalog, s alkoholnim ovisnicima u Minhenu, kao i s nezaposlenom omladinom. Već godinama radi u onlajn redakcijama i na organizacijama raznih projekata a pisala je i za prvi program Austrijskog radija. Tekstovi su joj objavljeni su u brojnim antologijama i književnim časopisima. Njen debi 2014. Watschenmann osvojio je brojna književna priznanja.


Luc Ratenov (Lutz Rathenow) © Lutz Rathenow

Luc Ratenov rođen je 1952. u Jeni. Studirao je germanistiku i istoriju na Univerzitetu Jena i osnivač je udruženja Arbeitskreis Literatur in Jena, koji je vodio sve do njegove zabrane 1975. Dve godine kasnije izbačen je sa studija zbog političkih razloga. Zbog svoje prve, samo na Zapadu objavljene, knjige Mit dem Schlimmsten wurde schon gerechnet (1980.) bio je uhapšen. Slede mnoge knjige u Saveznoj republici Nemačkoj, Austriji i Čvajcarskoj. Luc Ratenov je pesnik, kritičar, esejista, autor za decu, satiričar. O njemu postoji oko 15.000 akti Štazija.


Katrin Regla (Kathrin Röggla) © Karsten Thielker

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Katrin Regla rođena je 1971. u Salcburgu, gde je studirala germanistiku i publicistiku. Od 1992. živi u Berlinu. Piše prozu, teatarske komade i radio drame. Za svoje knjige dobila je brojna priznanja, između ostalih Italo-Svevo-Preis, Anton-Wildgans-Preis i Arthur-Schnitzler-Preis. Od 2012. članica je Akademije umetnosti u Berlinu, od juna 2015. njena potpredsjednica, a od novembra 2015. članica Nemačke akademije za jezik i pesništvo iz Darmštata.


Ingo Šulce (Ingo Schulze) © Gaby Gerster

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ingo Šulce, rođen 1962. godine u Drezdenu, studirao je klasičnu filologiju u Jeni i radio kao dramaturg i urednik novina u Altenburgu. Od 1993. godine živi s porodicom u Berlinu. Za svoju prvu knjigu 33 Augenblicke des Glücks [33 trenutka sreće] (1995) dobio je, između ostalog, nagradu za književnost „Aspekti“. Za Simple Storys [Jednostavne priče] (1998) dobio je Berlinsku nagradu za književnost i medalju „Johanes Bobrovski“. Godine 2001. dobio je nagradu „Jozef Brajtbah“, a 2007, za drugu zbirku priča Handy / Mobilni nagradu Sajma knjiga u Lajpcigu. Ingo Šulce je član Akademije umetnosti u Berlinu i Nemačke akademije za jezik i književnost. Njegove knjige prevedene su na 27 jezika. www.ingoschulze.com


Oliver Ušman (Oliver Uschmann) © Oliver Uschmann

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Oliver Ušman rođen je 1977. u Vezelu. Studirao je germanistiku i radio kao autor tekstova za reklame, muzički novinar i docent. Od 2005. radi kao slobodni pisac i sa svojom ženom Silvijom Vit objavljuje romane, kako za odrasle, tako i za decu, te i vesele i ozbiljne stvarnosne knjige. Skupa su napisali i osmislili poznatu seriju Hui Welt, te poznatu seriju Romana Hartmut und ich. Njihove knjige su višesruko nagrađivane. Oliver Ušman sa svojom ženom i dva mačka živi na jednom selu u Minsterlandu.


Jan Vagner (Jan Wagner) © Villa Massimo Alberto Novelli

 

 

 

 

 

 

 

Jan Vagner rođen je 1971. u Hamburgu, živi u Berlinu. Godine 2001. objavljena je njegova prva zbirka pesama Probebohrung im Himmel. Za knjigu Regentonnenvariationen dobio je 2015. godine nagradu Lajpciškog sajma knjiga. A ove godine mu je dodeljena Bihnerova nagrada, jedna od najznačajnijih nagrada za književnost pisanu na nemačkom jeziku.

Email this to someoneShare on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn