Close

Program

 OVDE možete pogledati ili preuzeti programski brošuru na srpskom jeziku.

Svi programi koji su planirani da se održe na platou Crnjanski prebačeni su na paviljon projekta 4 ZEMLJE 1 JEZIK u  hali broj 2.

Ponedeljak, 23.10. 2017.

 

11:00−12:00 (Sajam knjiga, Hala 2, Štand 4 ZEMLJE 1 JEZIK, Dečji kutak)
RIKO, OSKAR I TAJANSTVENE SENKE – kreativna radionica za učenike IV i V razreda osnovne škole
Vode: Jasminka Petrović i Bojana Lukić

Analizirajući postupke glavnih junaka ove veoma popularne knjige nemačkog pisca za decu Andreasa Štajnhefela (kod nas objavljene u izdanju izdavačke kuće Odiseja), koja je doživela i svoju filmsku adaptaciju, otkrivamo značaj tolerancije u svakodnevnom životu. Kroz kreativne i interaktivne zadatke smeštamo učesnike u „tuđe cipele“, kako bismo bolje razumeli jedni druge. Pokrećemo pitanja: Šta znači biti poseban? Šta karakteriše srećno detinjstvo? U kakvom su odnosu znanje i iskustvo? Koja je uloga prijatelja u odrastanju?

12:00−13:00  (Sajam knjiga, Hala 2, Štand 4 ZEMLJE 1 JEZIK)
NEOBIČNA GEOGRAFIJA – prezentacija zemalja učesnica i njihovih manje poznatih specifičnosti
Učestvuju: Aksel Ditman – Ambasador Savezne Republike Nemačke, Johanes Ajgner – Ambasador Republike Austrije, Filip Ge – Ambasador Švajcarske, takođe zastupnik interesa Lihtenštajna
Vodi: Dragan Velikić

Da li ste znali da u Nemačkoj postoji čak tri stotine vrsta hleba? A da Oktoberfest zapravo počinje u septembru? Da li vam je poznato da je kroasan nastao u Beču? Ili da je prvi slon stigao u Austriju još 1552. godine? Da su Švajcarci izumeli celofan, mlečnu čokoladu i čičak-traku? A da je Lihtenštajn jedan od vodećih svetskih proizvođača veštačkih zuba?

Sve ovo i još mnogo neočekivanih činjenica o zemljama koje ste samo mislili da poznajete saznaćete direktno od ambasadora i predstavnika četiri države nemačkog govornog područja u zabavnom jednočasovnom razgovoru s Draganom Velikićem, piscem i nekadašnjim ambasadorom Republike Srbije u Austriji. 

15:00−15:30 (Sajam knjiga, Hala 2, Štand 4 ZEMLJE 1 JEZIK, Das Blaue Sofa)
OKRUTNI TANGO – razgovor s Hertom Miler
Vodi: Nebojša Barać

Švedska akademija opisala je Hertu Miler kao spisateljicu koja „gustinom svoje poezije i iskrenošću proze oslikava pejzaž obespravljenosti“. Ispisujući mučnu povest banatskih Nemaca, ali i čitave Rumunije pod stegom Čaušeskuovog režima, Milerova je postala jedna od najistaknutijih savremenih spisateljica nemačkog jezika, a njena međunarodna slava i ugled krunisani su dodelom Nobelove nagrade za književnost 2009. godine.

U polučasovnom razgovoru s Nebojšom Baraćem Herta Miler će govoriti o svom književnom radu, ali i o posebnostima sopstvenog identiteta, političkog položaja nekad i sad, iskustvenog prtljaga koji je postao okosnica većeg dela njenog literarnog opusa, te na kraju, ali naravno ne i na poslednjem mestu, svog idiosinkratičnog i namah prepoznatljivog književnog jezika.

16:00−16:30 (Sajam knjiga, Hala 1, Plato Crnjanski)
GOODBYE, MOSKVA – razgovor s Vladimirom Kaminerom
Vodi: Srđa Anđelić

Vladimir Kaminer je jedinstvena pojava u kontekstu savremene nemačke književnosti. Ovaj kvintesencijalni nomad s adresom u Berlinu  – Ich bin kein Berliner (Nisam Berlinac), naslov je njegove knjige iz 2007 – ruski imigrant jevrejskog porekla, kolumnista, pisac i DJ, umesto fikcije, za koju čvrsto veruje da je nemoguća, bez imalo afektacije već godinama ispisuje često smehotresne stranice knjiga nadahnutih sopstvenim životnim iskustvom, kome neštedimice daruje univerzalni značaj. Njegov literarni prosede praktično je blueprint našeg doba: bizaran, ubrzan, energičan, povremeno neurotičan, čak i tragičan. Ali uvek duhovit i nikako beznadežan. U polučasovnom razgovoru Srđa Anđelić će zajedno s Vladimirom Kaminerom razotkrivati tajne veze između Moskve i Berlina, različitih generacija ruskih imigranata u Nemačkoj, između muzike i književnosti, ruskog diska i nemačkog svinga, fikcije i biografije.. 

17:30−18:00 (Sajam knjiga, Hala 2, Štand 4 ZEMLJE 1 JEZIK, Das Blaue Sofa)
KNJIŽEVNOST JE OPRESIVNA – razgovor s Marselom Bajerom
Vodi: Tamara Mitrović

Marsel Bajer je jedan od najcenjenijih savremenih nemačkih pisaca. Iako prevashodno poznat po svom proznom delu, njegova poezija predstavlja nam u punom svetlu autorovu minucioznu rafiniranost i neslućene jezičke sposobnosti. U razgovoru s Tamarom Mitrović Marsel Bajer osvetliće nam zašto književnost smatra opresivnom, kako je to stvarati na nemačkom jeziku, i koji ga stilsko-formalni, a koji tematski okviri interesuju prilikom pisanja poezije, a koji prilikom pisanja proze. Iskoristićemo priliku da nekadašnjeg rezidenta Krokodilove rezidencije za pisce u Beogradu upitamo za njegove utiske o Beogradu, Srbiji, a takođe i o regionu jugoistočne Evrope.

 

20:00−22:00 (Jugoslovensko dramsko pozorište)
LOGIKA 29. FEBRUARA – veče s Hertom Miler
Vode: Mihael Martens i Ivan Ivanji
Čita: Mirjana Karanović

Herta Miler, dobitnica Nobelove nagrade za književnost 2009. godine, predstaviće se pred beogradskom publikom u okviru književne večeri koju vodi čuveni nemački novinar i pisac Mihael Martens zajedno s Ivanom Ivanjijem.

Život u totalitarizmu, strategije bekstva, odbrane ili barem očuvanja kako mentalnog tako i fizičkog zdravlja, neprestana potraga za slobodom od terora podjednako kao i od zagušljivosti, neiskrenosti i sveopšte paranoje, sve su to teme koje čine okosnicu književnog dela Herte Miler, jedne od najčuvenijih savremenih svetskih spisateljica.

Posebna poslastica ove jedinstvene večeri biće nastup naše ugledne glumice Mirjane Karanović, koja će čitati izvode iz prevedenih dela Herte Miler.

U saradnji s izdavačkom kućom Laguna, koja objavljuje knjige Herte Miler u Srbiji, biće organizovano potpisivanje knjiga u foajeu pozorišta neposredno nakon događaja.

 

 Utorak, 24.10.2017.

 

11:00−12:00 (Sajam knjiga, Štand 4 ZEMLJE 1 JEZIK, Hala 2)

HAJDI: JUČE, DANAS, ZAUVEK – kreativna radionica za učenike II i III razreda osnovne škole

Vode: Jasminka Petrović i Bojana Lukić

 

Klasični roman književnosti za decu, Hajdi Johane Špiri, razmatramo iz ugla savremenog deteta. Šta i na koji način ovo delo, nastalo pre punih sto trideset šest godina, poručuje današnjim najmlađim čitaocima? Kako je Hajdi uspela da ostane večno sveža? Kroz analizu, osvetljavamo odnos prema prirodi, razliku između života na selu i života u gradu, probleme kroz koje prolaze deca bez roditelja, bliskost između babe/dede i unuka, inkluziju, životne prioritete… Učesnike radionice pokrećemo na razmišljanje kroz različite literarne i vizuelne sadržaje, bazirane na ovom čuvenom književnom delu za najmlađe.

 

12:30−13:30 (Sajam knjiga, Hala 2, Štand 4 ZEMLJE 1 JEZIK)
PODRŠKA PREVODIMA I OBJAVLJIVANJU KNJIŽEVNIH DELA, KAO I KNJIŽEVNIM MANIFESTACIJAMA – razgovor
Učestvuju: Angelika Salvisberg (ProHelvetia), Gerhard Kovar (KulturKontakt Austria), Hana Stojić (Traduki), Frank Bauman (Goethe-Institut)
Moderira: Mladen Vesković

U jednočasovnoj debati s predstavnicima nekih od najaktivniijih kulturnih fondacija i institucija koje već godinama deluju na prostoru jugoistočne Evrope, Mladen Vesković, savetnik Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije za međunarodnu saradnju u oblasti književnog stvaralaštva, pokrenuće neka od najvažnijih pitanja koja se tiču književne komunikacije naše i okolnih zemalja sa zemljama nemačkog govornog područja. Predstavnici ProHelvetije, KulturKontakta, Tradukija i Goethe-Instituta informisaće publiku o načinu rada ovih organizacija te misiji podsticaja redovne književne komunikacije između zemalja nemačkog govornog područja i zemalja regiona jugoistočne Evrope.

 

14:00−14:30 (Sajam knjiga, Hala 2, Štand 4 ZEMLJE 1 JEZIK, Das Blaue Sofa)
IZMEĐU IDENTITETA I IDENTIFIKACIJE – razgovor s Valentinom Grebnerom
Vodi: Igor Štiks

Knjiga Valentina Grebnera, austrijskog istoričara specijalizovanog za istoriju srednjeg veka, Potvrda ličnosti – Poternica, lična isprava i kontrola u srednjovekovnoj Evropi (srpsko izdanje: Karpos), analizira početak moderne evropske istorije kroz nastanak i razvoj prakse sistematske identifikacije. Na uzbudljiv i stilski istančan način, uz pregršt anegdotskih primera, ova studija polazi od stvaranja prvih pasoša, ličnih isprava, pa i poternica u XV veku, te nastanka specifične i razumljivo reduktivne prakse „birokratske autentičnosti“, vešto dokazujući da je od prapočetka ona mogla, ali nije neophodno i morala da ima apsolutne veze s konkretnim identitetima nosilaca ovih dokumenata.

Koja je, dakle, veza između nas i naših papirnatih doppelgangera kreiranih pukom administrativnom potrebom, ali i čisto ljudskom strašću za registrovanjem? Koliko smo kao osobe određeni iluzornim fantazijama naših birokrata? Da li je i na koji način ova praksa tokom proteklih vekova unapređena, i konačno, da li se i u kojoj meri naša prava zakidaju tamo gde počinje domen registrature? Sve su to večno živa pitanja koja pokreću ovu poučnu ali i zabavnu knjigu, o kojima ćemo i razgovarati s njenim uglednim autorom.

S Valentinom Grebnerom razgovaraće Igor Štiks.

15:00−15:30 (Sajam knjiga, Hala 2, Štand 4 ZEMLJE 1 JEZIK)
VELIKO I MALO – predstavljanje antologije savremene nemačke drame u tri toma
Učestvuju: Jelena Kostić-Tomović, Bojana Denić, Drinka Gojković
Vodi: Ivan Velisavljević

Antologija Savremena nemačka drama u tri toma – objavljena u izdanju Zepter Book World – pokriva period od kraja Drugog svetskog rata pa sve do današnjih dana. U njoj su zastupljeni neki od najznačajnijih dramskih autora nemačkog jezika XX i XXI veka, počev od Bertolda Brehta, Elijasa Kanetija, Hajnera Milera ili Maksa Friša preko Petera Handkea, Rajnera Vernera Fasbindera ili Tomasa Bernharda, pa sve do Elfride Jelinek, Lukasa Berfusa i drugih autora koji trenutno stvaraju na ovom velikom policentričnom jeziku. O tome šta odlikuje savremenu nemačku dramu u svoj  njenoj raznovrsnosti, koje su joj osnovne tematsko-stilske koordinate, kao i o izazovu prevođenja dramskih tekstova s nemačkog na naš jezik s moderatorom Ivanom Velisavljevićem razgovaraće tri prevoditeljice koje su i pripremile ovo značajno izdanje – Jelena Kostić-Tomović, Bojana Denić i Drinka Gojković.

 

16:00−17:00 (Sajam knjiga, Hala 1, Plato Crnjanski)
EVROPSKI ALFABET – razgovor s Karlom Markusom Gausom
Učestvuju: Karl Markus Gaus i Laslo Vegel
Vodi: Ivan Ivanji
Čita: Andrej Šepetkovski

Šta je terminologija Evrope?

Po Karlu Markusu Gausu to su uglavnom one reči koje govore o iseljavanju, o granicama, o pežorativnim naknadnim tumačenjima geografskih termina, o ideji tuđinca, susedima kao prvim neprijateljima, o nacionalnosti i nacionalizmu, konceptu domovine koji je isključivo u službi veličanja države, o bauku nametnutih identiteta, o prisilnoj mobilnosti, jezicima, žrtvama, kvotama, nomadskim narodima, itd.

Sve nam to ukazuje da je upravo terminologija Evrope onaj istinski izraz uvek dvojne refleksije naših težnji i naših strahova, naših nada i naše obeznađenosti, naše vere u budućnost i naše prateće neverice, tj. sumnje da nje možda i nema.

U delu programa posvećenom ovoj velikoj i značajnoj temi učestvovaće pored samog autora i Laslo Vegel, a uz podršku i moderaciju uvek sjajnog i večno mladog Evropljanina – Ivana Ivanjija.

20:00 (Polet)
BERN JE SVUDA OKO NAS – performans
Nastupaju: Kristijan Brantšen, Gi Krneta, Gerhard Majster, Arijane fon Grafenrid

Godine 2003. četrnaestoro švajcarskih pisaca poreklom iz različitih jezičkih oblasti okupilo se u neformalnu skupinu koju su promptno nazvali Bern ist überall – „Bern je svuda oko nas“. Zastupajući tezu da su svi svetski jezici i dijalekti ravnopravni i da među njima nema boljih i lošijih, zvaničnih i nezvaničnih („Zahtevamo jezičku ravnopravnost. Zahtevamo promociju SVUDA OKO NAS na svim nivoima!“), Bern ist überall je u međuvremenu izrastao u jednu od najznačajnijih pojava švajcarskog Spoken Word pokreta, s tridesetak živih nastupa godišnje. Iako se izbor i kompozicija tekstova menjaju od nastupa do nastupa, glavne karakteristike ostaju nepromenjene: oralna forma i dijalekat.

Na večeri posvećenoj njihovom delovanju predstaviće nam se probrana selekcija autora, članova i članica ove interesantne skupine. Četiri distinktna autorska glasa i jedna harmonika – ima li dovoljno jakih razloga da propustite ovaj jedinstveni književni događaj.

 

Sreda, 25.10.2017.

 

11:00−12:00 (Sajam knjiga, Hala 2, Štand 4 ZEMLJE 1 JEZIK, Dečji kutak)
SKUPLJAČI PRIČA – razgovor o knjizi
Vode: Antje Hubner i Bernd Šnajder

U okviru projekta „Skupljači priča“ gimnazijalci iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije zajednički su napisali avanturističku knjigu namenjenu osnovcima koji uče nemački jezik. Ova knjiga čitaoce vodi na uzbudljivo putovanje kroz tri zemlje u kojima odrastaju njeni mladi autori.

U projektu je učestvovalo jedanaest škola. Na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu gostovaće po dvoje autora iz škola u zemljama učesnicama. Uz moderaciju Antje Hubner i Bernda Šnajdera oni će čitati odlomke iz zajedničkog dela i tako svoju knjigu predstaviti publici.

14:00−14:30 (Sajam knjiga, Hala 2, Štand 4 ZEMLJE 1 JEZIK, Das Blaue Sofa)
PROLEĆE VARVARA – razgovor s Jonasom Lišerom
Vodi: Ana Otašević

Prvi roman Jonasa Lišera s indikativnim naslovom Proleće varvara, bavi se efektima globalne finansijske krize te spiralnim propadanjem donedavno stabilnih društava u oblast haosa i nasilja, a čitava se predstava odigrava u mikrokosmosu jednog severnoafričkog letovališta. Ovaj kratak, moćan, mračan i veoma duhovit roman otvorio je mnoge javne rasprave i dotakao neke od naših najintenzivnijih nesigurnosti pa i bojazni.

Da li je ono što smatramo civilizovanim ponašanjem tek nenamerna posledica finansijske i društvene stabilnosti?

Da li društva po finansijskom krahu neminovno klize u varvarstvo?

Kolika je mogućnost, uloga, pa i obaveza književnosti da učestvuje u našem boljem razumevanju sadašnjosti?

Odgovore na ova i mnoga druga pitanja pokušaće da dobije Ana Otašević u polučasovnom razgovoru s  autorom Jonasom Lišerom.

15:00−15:30 (Sajam knjiga, Hala 2, Štand 4 ZEMLJE 1 JEZIK)
OH ŠIMI – razgovor s Terezom Preauer
Vodi: Vladimir Arsenić

I prozu i ilustratorski rad Tereze Preauer odlikuje istovetna začudnost. Nakon romana Džoni i Džin (2014) i Za vladara iz Iberzea (2012), za koji je nagrađena književnom nagradom Aspekte za najbolji prozni debi na nemačkom jeziku, Tereza Preauer 2016. godine objavljuje roman Oh Šimi, knjigu o odnosu čovekovog majmunskog porekla i savremenih tehnologija, među kojima, s kojima i u kojima on danas živi. O tome koliko smo se udaljili od svojih korena i praizvora te da li smo, u nešto izmenjenim okolnostima, možda mogli da ispadnemo bolji nego što jesmo, o njenoj književnosti ali i ilustracijama, prednosti teksta spram slike i suprotno, kao i o mnogo čemu drugome s Terezom Preauer razgovaraće Vladimir Arsenić.

16:00−17:00 (Sajam knjiga, Hala 1, Plato Crnjanski)
U KAKVOM TO SVETU ŽIVIMO? – debata s balkanskim dopisnicima medija nemačkog govornog područja o trenutnom stanju u regionu, Evropi i svetu
Učestvuju: Mihael Martens (FAZ), Andreas Ernst (NZZ), Gregor Majer (Profil)
Vodi: Svetlana Lukić

Svetlana Lukić, poznata novinarka beogradskog Peščanika, razgovara s uglednim nemačkim dopisnicima s Balkana o vrućim savremenim temama. Trenutna politička situacija na jugoistoku Evrope, značaj našeg regiona u okviru savremenih evropskih tokova, proces integracije u EU, porast desnice širom Evrope kao rezultat globalne ekonomske krize, Bregzit i njegove manje i više vidljive posledice, kriza evropskog identiteta, migrantski talas s Bliskog istoka i tzv. „Balkanska ruta“ prema bogatijim zemljama kontinenta, važnost stvaranja i održavanja tzv. „stabilokratija“ kao garanta kakvog takvog mira i stabilnosti na večno uzburkanim evropskim periferijama, među kojima je prostor Balkana, to poslovično evropsko „bure baruta“, možda i dalje među najosetljivijima – sve su to teme koje će se pokrenuti u okviru ovog uzbudljivog i dinamičnog razgovora.

Vreme je, dakle, da iz oblasti književnosti na kratko skliznemo u domen tvrde stvarnosti i kroz živu debatu četvoro značajnih evropskih novinarskih imena saznamo ponešto važno o vremenu i mestu koji su nam, takvi kakvi su, dati da u njima odbrojavamo sopstvene trenutke.

20:00 (Polet)
BERLIN VAVILON / BEOGRAD VAVILON ili Kako razumeti sopstvenu istoriju uz pomoć krimi-romana – razgovor
Učestvuju: Folker Kučer i Jelena Volić-Helbuš
Čita: Andrej Šepetkovski

Uzburkanom Berlinu vajmarskog doba, tom levijatanu od metropole, pulsirajućem megalopolisu i verovatno najamerikanizovanijem od svih međuratnih evropskih gradova, Folker Kučer je uspešno posvetio šest nastavaka svoje krimi-serije o inspektoru berlinske policije Gereonu Ratu, dodajući nove elemente stalno narastajućem umetničkom spomeniku jednom gradu koji je mogao da nastavi da se razvija i raste kao najuzbudljivija evropska prestonica, ali je ipak ubrzo poklekao pred sumnjivim obećanjima nacističke ideologije o čistoj rasi i životnom prostoru, otvarajući time jednu svoju sasvim novu i daleko mračniju eru, čiji su nam razvoj i krah predobro poznati.

U razgovoru s autorom, Jelena Volić-Helbuš će pokušati da odgonetne šta to znači pisati za grad i o gradu, da li je i u kojoj meri pravilan izbor pozornice presudan za žanrovski obrazac krimi-romana, da li, koliko i na koji način Kučerova književnost komunicira s najvažnijim umetničkim tekovinama Berlina vajmarske ere, poput dade ili ekspresionizma, te – na kraju – planira li možda Folker Kučer još koji nastavak ove izuzetno uspešne serije?

 

Četvrtak, 26.10.2017.

 

11:00−12:00 (Sajam knjiga, Hala 2, Štand 4 ZEMLJE 1 JEZIK)
PRIČA O MALOJ KRTICI KOJOJ SE NEKO POKAKIO NA GLAVU – kreativna radionica za učenike Škole za dizajn u Beogradu
Vode: Profesorke stručnih predmeta za dizajn tekstila Škole za dizajn u Beogradu

Volf Elbruh, poznati nemački autor i ilustrator, ovogodišnji je dobitnik najveće svetske nagrade za književnost za decu i mlade – Astrid Lindgren Memorial Award (ALMA). Nakon što se učesnici upoznaju sa njegovim stvaralaštvom, imaće zadatak da naprave lutke na osnovu likova iz pojedinih njegovih slikovnica.

14:00−14:30 (Sajam knjiga, Hala 2, Štand 4 ZEMLJE 1 JEZIK, Das Blaue Sofa)
ZATVORENI PROSTOR – razgovor s Janom Vagnerom
Vodi: Ivan Milenković

Pesnik Jan Vagner ovogodišnji je dobitnik Nagrade Georg Bihner, najvažnijeg književnog priznanja na nemačkom jeziku. „Poezija Jana Vagnera kombinuje razigrano zadovoljstvo jezikom s majstorskom kontrolom forme, muzičku senzualnost i intelektualnu konciznost“, naglašeno je povodom dodele ove značajne nagrade. „Iako se upuštaju u dijalog s najvažnijim poetskim tradicijama, pesme Jana Vagnera u potpunosti su savremene“.

Postoji li uopšte poezija van zatvorenog prostora namenjenog gotovo isključivo pesnicima i ponekom kritičaru? Za koga to danas piše pesnik? Komunicira li on i na koji način sa stvarnošću? Ima li savremena poezija uopšte bilo kakve potrebe za tim? Sve su to samo neka od pitanja koja će biti dotaknuta u polučasovnom razgovoru Ivana Milenkovića s Janom Vagnerom, jednim od najuspešnijih i najuticajnijih nemačkih pesnika današnjice.

 

15:00−15:30 (Sajam knjiga, Hala 2, Štand 4 ZEMLJE 1 JEZIK, Das Blaue Sofa)
JEDAN NEDOVRŠEN SLUČAJ – razgovor s Folkerom Kučerom
Vodi: Ivan Velisavljević

Folker Kučer je jedan od najpoznatijih nemačkih autora kriminalističkih romana. Njegovu šestotomnu seriju o inspektoru berlinske policije Gereonu Ratu odlikuje hibridna kombinacija istorijskog ambijenta – zlatni Berlin Vajmarske ere – i klasične strukture noir krimi-romana. Ujedno zabavni i uznemirujući, Kučerovi romani fasciniraju koliko intrigantnim zapletima i odgovarajućom merom žanrovske napetosti, toliko i evokativnim opisima grada u naponu snaga iz jedne gotovo zaboravljene ere, koja je brutalno prekinuta dolaskom Adolfa Hitlera i nacista na vlast 1933. godine. Koliko je konvencija žanra obogaćena, a koliko narušena ovom nesvakidašnjom hibridnošću? Koliko je nemačka književna publika zainteresovana za žanrovsko stvaralaštvo s istorijskom pozornicom? Na slična pitanja odgovore će davati sam autor ove monumentalne berlinske heksalogije u intenzivnom polučasovnom razgovoru s Ivanom Velisavljevićem.

16:00−17:00 (Sajam knjiga, Hala 2, Štand 4 ZEMLJE 1 JEZIK)
KO KAŽE DA SANJAMO SAMO NA JEDNOM JEZIKU? – debata o višejezičnosti u književnosti
Učestvuju: Arno Kameniš, Džonatan Hjuston
Vodi: Paul Gruber

Da je moguće odomaćiti se ili čak i briljirati u oblasti drugog jezika, dokazali su kroz istoriju književnosti mnogi pisci. Od poslovične dvojezičnosti Poljaka Jozefa Konrada, autora takvih dela engleske književnosti kao što su Kapetan Džim ili Srce tame, preko savremenijih primera autora koji su ostavili svoj rođeni jezik za sobom i postali bravurozni pisci na jezicima koje su tek naknadno savladali (Aleksandar Hemon, Saša Stanišić, Velibor Čolić, tri pisca poreklom iz BiH, na primer, podjednako uspešno stvaraju na engleskom, nemačkom odnosno francuskom jeziku) do još unekoliko kompleksnijih formi višejezičnosti poput stvaranja na hibridnim dijalektima, pidžinu i žargonu, sve to ukazuje na činjenicu da je višejezičnost jedna od važnijih oznaka doba u kom živimo i da navodna organska veza između pisca i jezika nije toliko „prirodna“ koliko se možda nekome nekad činilo. Ima li boljih gostiju za ovakvu debatu od švajcarskog pisca Arna Kameniša (koji piše na retoromanskom i švajcarskom dijalektu nemačkog jezika uporedo, kao i na standardnom nemačkom, slobodno kombinujući različite registre književnog izraza u jedinstvenu celinu) i Džonatana Hjustona, Amerikanca koji se preselio u Lihtenštajn i počeo da piše na nemačkom jeziku etablirajući se kao jedan od najuspešnijih lihtenštajnskih pisaca danas? I ima li boljeg moderatora za ovu temu od Paula Grubera iz Austrije, lektora za nemački jezik Univerziteta u Novom Sadu? Budite s nama i saznajte da li zaista sanjamo samo na jednom jeziku.

 

20:00 (Kulturni centar Beograda, Galerija Artget)
KONVERZACIJE – serija razgovora o tome koliko se dobro poznajemo
Učestvuju: Karin Peška – Jelena Lengold; Mihael Martens – Ivan Lovrenović; Jan Vagner – Dubravka Đurić
Moderira: Paul Gruber

Da bismo proverili koliko su čvrste društvene, ali i kulturne veze između zemalja nemačkog govornog područja i zemalja jugoistočnog Balkana, jednako povezanih policentričnim jezicima i kulturnom bliskošću koje dele sa sopstvenim neposrednim okruženjem, odlučili smo da zamolimo istaknute pisce, novinare, kolumniste, pesnike, prevodioce iz ovih zemalja da u zabavno odabranim parovima slobodno progovore o tome šta sve znaju ili ne znaju o svakodnevnicama, kulturnim scenama, političkim ambijentima, prošlostima, sadašnjostima, te budućim perspektivama zemalja iz kojih njihovi sagovornici dolaze. Koliko dobro me poznaješ, pitanje je koje se može činiti izlišnim danas, u doba kada je svaki podatak lako pronaći na internetu za sekund ili dva i biti barem privremeno i prividno informisan. Ali mi verujemo u moć i potrebu pisaca da idu dalje i dublje od toga. Stoga, očekujte zabavne, interesantne, možda i iskričave okršaje i brzu razmenu kako podataka tako i predubeđenja. Da bi svaki meč bio više nego fer i da bi se sve odvijalo u dostojanstvenoj atmosferi uzajamnog poštovanja protivnika, u ulozi konferansijea, moderatora i sudije zadužen je niko drugi nego Paul Gruber iz Austrije, lektor za nemački jezik Univerziteta u Novom Sadu.

 

 

Petak, 27.10.2017.

 

11:00−12:00 (Sajam knjiga, Hala 2, Štand 4 ZEMLJE 1 JEZIK, Dečji kutak)
GASI MESEC! – predavanje za predškolce
Učestvuje: Dana Grigorča

Na osnovu svoje knjige Gasi mesec! švajcarska autorka rumunskog porekla Dana Grigorča pripremila je interesantno predavanje za decu predškolskog uzrasta. Slikom i rečju ona dočarava muke malog vuka, koji jedini među životinjama u šumi ne može da zaspi u noći punog meseca. Na način poznat samo vrhunskim pripovedačima, Grigorča oživljava svet jedne savremene basne. Gasi mesec! je prva knjiga ove autorke namenjena najmlađima, koju je predivno ilustrovala Ana Luhs. Rezultat zajedničkog rada je izuzetno izvedena knjiga koja pleni najmlađe čitaoce.

12.15−13.00 (Sajam knjiga, Hala 2, Štand 4 ZEMLJE 1 JEZIK, Dečji kutak)
TO JE BIO SAMO PIKNIK – predstavljanje knjige u produkciji Nemačke škole Beograd
Vodi: Andreas Rot
Čitaju: učenici Nemačke škole Beograd

Reli Alfandari Pardo, beogradska Jevrejka koja je ratne godine provela u Beogradu, skrivena u špajzu, napisala je na francuskom jeziku potresan rukopis o našoj Ani Frank, koja je teške godine rata ipak preživela, jedina od svoje porodice. Ova knjiga objavljena je na srpskom jeziku 2005, a zatim i 2014. godine. Đaci Nemačke škole Beograd preveli su ovo delo na nemački, i objavili ga u sopstvenom izdanju. O ovom iskustvu, ali i o samoj knjizi, govoriće nam upravo oni i njihovi nastavnici.

14:00−14:30 (Sajam knjiga, Hala 2, Štand 4 ZEMLJE 1 JEZIK, Das Blaue Sofa)
PRIMARNO OSEĆANJE NEVINOSTI – razgovor s Danom Grigorčom
Vodi: Biljana Pajić

Pored Herte Miler, još jedna autorka poreklom iz Rumunije, Dana Grigorča, naturalizovana je Švajcarkinja koja stvara u kontekstu književnosti nemačkog jezika. Njen prvi roman, Baba Rada, ispisan u maniru magijskog realizma, govori o burlesknoj atmosferi „novostvorenog dela Evrope“, rumunskoj delti Dunava gde se mitovi susreću s bizarnim snovima i snatrenjima živopisnih protagonista dok drugi, Primarno osećanje nevinosti, tematizuje povratak junakinje iz Ciriha u rodni Bukurešt i njeno suočavanje s duhovima prošlosti, ali i kompleksnim izazovima sadašnjosti. To snažno svedoči u prilog tezi da je ambasadorska funkcija u književnosti gotovo neminovnost, naročito ukoliko se radi o autorima koji poseduju dvostruka, književno iskoristiva iskustva, a da stvar bude samo još bolja, potiču iz „egzotičnih“ zemalja i predela koje valja nekako predstaviti i razjasniti čitaocu. Koliko je ta okolnost prednost, a koliko teret? Može li pisac ili spisateljica s neobičnim prezimenom i zemljom porekla tematizovati bilo šta drugo osim egzotičnih okolnosti iz kojih potiče a da to nije na uštrb čitanosti? Kakva je, dakle, pozicija autorke u kontekstu švajcarske književnosti, kakva u kontekstu književnosti nemačkog jezika, i na kraju, u kontekstu rumunske književnosti danas? Takođe, piše li ona i na svom maternjem jeziku? Barem neka od ovih pitanja pokušaće da rasvetli Biljana Pajić u polučasovnom razgovoru s poznatom i višestruko nagrađivanom švajcarskom spisateljicom rumunskog porekla, Danom Grigorčom.

15:00−15:30 (Hala 2, Štand 4 ZEMLJE 1 JEZIK, Das Blaue Sofa)
PETER HOLC ŽELI DA SVI BUDU SREĆNI – razgovor s Ingom Šulceom
Vodi: Igor Štiks

Počev od prve knjige, koja ga je učinila književnom zvezdom, u kojoj je Ingo Šulce, pod višeznačnim naslovom 33 Momenata sreće: Sanktpeterburške priče, opisao ne preterano srećni vakuum koji je nastao implozijom Sovjetskog saveza, ovaj autor se, kroz svoju sad već preko dvadeset godina dugu književnu karijeru mnogo puta, s više ili manje ironijskih podtonova, doticao te neobične i složene reči: sreća. Vraća joj se, evo, i u svom najnovijem romanu, Peter Holtz – Sein glückliches Leben erzählt von ihm selbst (Peter Holc – O srećnom životu ispričanom njegovim rečima), nominovanom za ovogodišnju Nemačku književnu nagradu.

Peter Holc, generički junak naših dana, prelazi put od siročeta do milionera maštajući o sreći za sve. Ipak, svet se okreće kontradiktorno svakoj logici i sreća koju je Holc naizgled stekao gomilanjem materijalnih dobara izmiče mu na način koji nije mogao ni da zamisli. Koliko je sreća, dakle, bila važna u komunizmu, koliko je ona važna u liberalnom kapitalizmu, a koliko u književnosti? Da li se osećanje sreće javlja samo kao sopstvena negacija – upravo i jedino onda, naime, kada je nema?

Saslušajmo šta o svemu ovome, u razgovoru s Igorom Štiksom, ima da nam poruči jedan od najistaknutijih savremenih nemačkih autora – Ingo Šulce.

16:00−17:00 (Sajam knjiga, Hala 2, Štand 4 ZEMLJE 1 JEZIK)
DRUGA EVROPA? – debata o mogućim modalitetima sadašnjosti i budućnosti Evrope
Učestvuju: Jerg Bernig, Vladislav Bajac
Vodi: Norbert Bekman-Dirkes

Da li je reč o nedostižnom idealu ili naprosto o kontinentu? Da li treba da se pitamo šta ona može da učini za nas ili šta mi možemo da uradimo za nju? Da li ona prestaje tamo gde se gube obrisi romanike, gotike i baroka? Postoje li dve ili čak više Evropa? Da li ju je moguće pronaći u kartonskim romskim naseljima? U siromašnim radničkim ili migrantskim naseljima? Po šatorima izbegličkih kampova? U domovima za siromašne, stare i gladne? Ima li je po divljim smetlištima, zagađenim rekama, kiselim šumama? Učestvuje li ona u bratoubilačkim ratovima, krvavim razmiricama, etničkom čišćenju? Ima li je tamo gde ne cvetaju med i mleko? Da li je reč o pulsirajućoj živoj, uvek sirovoj stvari, ili o savršenoj i dovršenoj mermernoj statui?

O svim kontradiktornostima naše zajedničke evropske domovine, s kojima se suočavamo gotovo svakodnevno, otvoreno će i bez zadrške, uz moderaciju uz moderaciju Danijele Estermann Pavlice iz Fondacije Konrad Adenauer u Beogradu, razgovarati dvojica autora različitih poetika, ali s bliskim osećajem pripadnosti virtuelnom intelektualnom kružoku centralne Evrope, nemački autor Jerg Bernig i ugledni srpski pisac i izdavač Vladislav Bajac.

 

20:00 (UK Parobrod)
BORN IN THE GDR ili Partija, Štazi & Comp. – debata o realnostima nekadašnje Istočne Nemačke
Učestvuju: Luc Ratenov, Ingo Šulce
Vodi: Andrej Ivanji
Čita: Andrej Šepetkovski

Odnos prema iskustvu života u DDR-u danas se oblikovao na dva gotovo jednako reduktivna načina. Jedan je poznat pod nazivom Ostalgie iliti Nostalgija za istokom. On predstavlja očekivano olak, neodgovoran, gotovo kemp pogled na prošlost naizgled sastavljenu isključivo od probranih sećanja na duh zajedništva, veštački održavanu nultu stopu nezaposlenosti, na možda loše, ali zato besplatno zdravstvo i obrazovanje, kao i na sve one jeftine automobile, odevne predmete i ostale trećerazredne proizvode komunističke industrije sovjetske sfere, dirljivo nevine i šarmantne u svojoj produkcionoj i tehničkoj traljavosti.

Kako tvrdi druga struja, sklona znatno mračnijem pogledu na komunističku prošlost i posvećena upornoj kritici jednog zauvek propalog doba, stvarnost je „iza gvozdene zavese“ bila daleko tegobnija. Neprestano, praktično danonoćno, građani su bili izloženi orvelijanskoj kontroli i neprestanoj ideološkoj manipulaciji koju su svesrdno sprovodile državne institucije za nadzor i kontrolu poput tajne policije, medija, obrazovnog sistema i svemoćnih partijskih aparata.

Koja je od ove dve slike tačnija i kako je život zapravo izgledao u Istočnoj Nemačkoj od kraja II Svetskog rata pa do „pada zida“ 1989, saznaćemo, uz pomoć moderatora Andreja Ivanjija, od dvojice elokventnih vinovnika tog danas već davno prohujalog vremena – pisaca poreklom iz nekadašnjeg DDR-a, Luca Ratenova i Inga Šulcea.

 

Subota, 28.10.2017.

 

11:00−12:00 (Sajam knjiga, Hala 2, Štand 4 ZEMLJE 1 JEZIK)
GEJMERI – kreativna radionica za učenike VI i VII razreda osnovne škole
Učestvuje: Oliver Ušman, autor
Razgovor vode: Ana Pejović, Jasminka Petrović

Kroz direktan razgovor s Oliverom Ušmanom, i uz pomoć pratećeg video-materijala, učesnici upoznaju autora i njegovo delo. Teme koje nas zanimaju su: Kako se roditelji snalaze u novom sistemu vrednosti? Kako porodica opstaje u današnjim ekonomskim uslovima? Kako postići ravnotežu između prirode i kompjutera, između tradicije i modernizacije? Koje su dobre i loše strane digitalne tehnologije? Ima li sličnosti između video-igrica i života? Potom sledi kreativni zadatak po uzoru na igricu iz romana.

14:00−14:30 (Sajam knjiga, Hala 2, Štand 4 ZEMLJE 1 JEZIK, Das Blaue Sofa)
DUHOVI NAŠE SADAŠNJICE – razgovor s Katrin Reglom
Vodi: Biljana Srbljanović

Katrin Regla spada među društveno najangažovanije prozne i dramske autorke u Austriji. Ova višestruko nagrađivana spisateljica, nastanjena u Berlinu, vešto se poigrava i eksperimentiše s formom, a njenim delom ujedno preovlađuju politički i polemički tonovi. Često kritična prema savremenim medijima i njihovoj kompleksnoj ulozi u savremenim društvima, Katrin Regla svojim dramskim i proznim delima izaziva javne debate i pokreće važna društvena pitanja. U razgovoru s Biljanom Srbljanović, s kojom kao da deli izvesnu srodnost i veru u književno i dramsko stvaralaštvo kao potencijalno idealan međuodnos apstraktnosti i konkretnosti, Katrin Regla će nas upoznati s tim šta su, po njenom mišljenju, oni najveći duhovi naše sadašnjice i kako se valja nositi s njima?

15:00−15:30 (Sajam knjiga, Hala 2, Štand 4 ZEMLJE 1 JEZIK, Das Blaue Sofa)
SUPERJUNAKINJE – razgovor s Barbi Marković
Vodi: Maria Glišić

Neobična književna karijera Barbi Marković započela je u Beogradu pre više od deset godina, kada je objavila svoj kratki roman Izlaženje, provokativnu i višeznačnu parafrazu novele Hodanje Tomasa Bernharda. Napustivši Srbiju i preselivši se u Beč, Barbi Marković je nastavila da piše i 2016. godine objavljen je njen roman Superjunakinje koji ju je čvrsto etablirao kao jednu od mladih nada nove austrijske književnosti.

O sličnostima i razlikama između ova dva romana, o sličnostima i razlikama srpske i austrijske književne scene, o sličnostima i razlikama našeg i nemačkog govornog područja, o sličnostima i razlikama njenog jedinstvenog književnog stila na srpskom i na nemačkom jeziku, s autorkom će razgovarati prevoditeljica najnovijeg dela Barbi Marković na naš jezik, Maria Glišić.

16:00−17:00 (Sajam knjiga, Hala 2, Štand 4 ZEMLJE 1 JEZIK)
ILEGALNI POMAGAČI – debata o umetnosti, angažmanu i aktivizmu
Učestvuju: Maksi Obekser i Igor Čoko
Vodi: Ana Pejović

Između aktivizma i stvaralaštva nalazi se veliko polje ljudske empatije. Mnogi pisci, reditelji, fotografi, vizuelni umetnici ostavljaju svoje stvaralaštvo po strani suočeni s potrebom da pomognu drugom ljudskom biću. Ali da li je moguće objediniti te dve težnje? Da li je moguće biti angažovan u stvaralaštvu a da to nije na uštrb umetničkog dometa? Da li je moguće stvarati aktivističku umetnost ili je ona neizostavno osuđena na status najobičnijeg pamfleta? O svemu tome i o mnogim drugim pitanjima na temu umetnosti, angažmana, aktivizma i ljudske empatije s Anom Pejović razgovaraće švajcarska spisateljica i aktivistkinja Maksi Obekser i fotograf Igor Čoko.

20:00 (Centar za kulturnu dekontaminaciju)
GOVORITE LI LIHTENŠTAJNSKI? – debata o zajedničkom jeziku i zajedničkoj književnosti
Učestvuju: Katrin Regla, Rut Švajkert i Jens Ditmar
Vodi: Vladimir Arsenijević

 

Da li su književnosti nacionalna stvar? Postoje li (nacionalne) književne reprezentacije? Ili bliskosti u književnosti ipak ne nastaju iz analize krvnih zrnaca ili identitetskih fantazama o pripadnosti nacionalnim zajednicama, već iz senzibilitetskih i drugih srodnosti, od kojih je ona jezička verovatno najintenzivnija? Da li jedan jezik ujedno implicira i jednu književnost? Da li je to pitanje odluke? U razgovoru pod intrigantnim nazivom „Govorite li lihtenštajnski?“ zamolićemo neke od pisaca iz Austrije, Lihtenštajna i Švajcarske, različitih nacionalnosti, ali jednog jezika – nemačkog – da nam ispričaju sopstvena iskustva koja proističu iz tako specifičnog položaja i navedu neke od prednosti i mana književnog stvaranja u kontekstu velikog i široko rasprostranjenog nemačkog jezika.

 

Nedelja, 29.10.2017.

 

11:00−12:00 (Sajam knjiga, Hala 2, Štand 4 ZEMLJE 1 JEZIK)
ŠTA JE TEBI STVARNO VAŽNO? – kreativna radionica za učenike VIII razreda osnovne škole i I razreda srednje škole
Vodi: Dragana Ćećez-Ljukić

Nadahnuti romanom za tinejdžere Čik Volfganga Herndorfa (kod nas objavljenim u izdanju Lagune), postavljamo pitanje Šta je tebi stvarno važno? i pokrećemo diskusiju o značajnom i osetljivom periodu odrastanja mladih ljudi. Kombinujući tehnike različitih umetnosti, otvaramo prostor u kojem će učesnici, podstaknuti polaznim tekstom i zahvaljujući čitalačkom iskustvu, moći da koriste kreativni potencijal i iskažu svoj stav.

14:00−14:30 (Sajam knjiga, Hala 2, Štand 4 ZEMLJE 1 JEZIK, Das Blaue Sofa)
OTPOR MAŠTE – razgovor s Melindom Nadj Abonji
Vodi: Saša Ilić

Melinda Nadj Abonji jedna je od najistaknutijih savremenih autorki iz Švajcarske. Poreklom Vojvođanka i Mađarica, ona u sebi sažima mnoge otklone od ponuđenih evropskih identiteta, a život u prividnom identitetskom vakuumu čini snažnu okosnicu književnosti koju stvara. Ili barem senzibiliteta koji je pokreće. Koliko je inkluzivna savremena švajcarska književna scena? Ima li u njoj dovoljno mesta za došljake i autsajdere? Da li je prokletstvo ili naprotiv blagoslov za pisca/spisateljicu da mogu slobodno da plutaju u vakuumu između različitih identitetskih obrazaca, te da im po slobodnoj volji pripadaju ili ne pripadaju?

Saša Ilić će u razgovoru s Melindom Nadj Abonji napraviti most između našeg regiona i Švajcarske i videti na koji se način dotiču i mogu li da dišu zajedno zasneženi vrhovi Alpa i i zeleno-smeđi beskraj Panonske nizije.

 

15:00−15:30 (Sajam knjiga, Hala 2, Štand 4 ZEMLJE 1 JEZIK, Das Blaue Sofa)
PITANJA CENTRA I PERIFERIJE – razgovor s Jensom Ditmarom
Vodi: Vladimir Tabašević

Lihtenštajnska književnost je poprilična nepoznanica za većinu čitalaca u Srbiji. Verovatno u jednakoj meri u kojoj i književnost ovog regiona nije veoma poznata lihtenštajnskim čitaocima. Ipak, ono što odlikuje prozu Jensa Ditmara, upravo kao i Vladimira Tabaševića, jesu izrazita erudicija, elokvencija i svojevrsni pesnički zamah, koji opet ne umanjuje jedan čisto fizički, visceralni, neposredni i izrazito intimni osećaj koji njihova prozna dela izazivaju. Vladimir Tabašević, koji je neposredno pred sajam knjiga proveo mesec dana na rezidencijalnom programu u Lihtenštajnu, sa Jensom Ditmarom će razgovarati o strategijama prevazilaženja različitih ograničenja koja proističu iz pripadnosti kulturi jedne male zemlje,  kao i o tome koliko je periferni položaj jednog pisca usud, a koliko prednost za savremene literarne stvaraoce. 

16:00−17:00 (Sajam knjiga, Hala 2, Štand 4 ZEMLJE 1 JEZIK)
KAFE EVROPA – razgovor o prevazilaženju granica i kontekstu izmeštenosti
Učestvuju: Melinda Nadj Abonji, Barbi Marković
Moderira: Mića Vujičić

Svaka na svoj način, a opet obe jednako uverljivo, i Melinda Nadj Abonji i Barbi Marković ličnim iskustvima i delima svedoče da je evropske granice moguće podizati i uklanjati snagom sopstvene kreativnosti. Obe rođene i odrasle na „našim prostorima“ (kako glasi uobičajen eufemizam), etablirale su se u kontekstu švajcarske tj. austrijske književnosti, u njih unoseći neočekivane i sveže senzibilitetske i literarne novine, ali i čitav jedan novi pogled na život. U opuštenom maniru, uz moderaciju Miće Vujičića, ove će dve vrhunske autorke progovoriti o sebi u kontekstu izmeštenosti, o dupliranju ili čak umnožavanju identiteta, kao i o tome koliko je ono što zaista jesmo vidljivo u oku posmatrača.

 

ADRESAR

Beogradski sajam

(Hala 1, Plato Crnjanski; Hala 2, štand 4 ZEMLJE 1 JEZIK)

adresa: Bulevar vojvode Mišića 14, Beograd, Srbija

telefon: +381 11 2655-555

e-mail: info@sajam.rs

Jugoslovensko dramsko pozorište

adresa: Kralja Milana 50, Beograd, Srbija

telefon: +381 11 3061-957 (blagajna)

e-mail: jdpblagajna@jdp.rs

http://www.jdp.rs

Polet art district

adresa: Cetinjska 15, Beograd, Srbija

telefon: +381 62 550-868

e-mail: galerijapolet@gmail.com

https://www.facebook.com/polet.art.district/

Kulturni centar Beograda

(Galerija Artget)

adresa: Trg Republike 5, Beograd, Srbija

telefon: +381 11 262 1469

UK Parobrod

adresa: Kapetan Mišina 6a, Beograd, Srbija

telefon: + 381 (0)11 414 2163

http://www.ukparobrod.rs

Centar za kulturnu dekontaminaciju (CZKD)

adresa: Birčaninova 21, Beograd, Srbija

telefon: + 381 (0)11 361 0270

e-mail: info@czkd.org

http://www.czkd.org

 

 

 

 

 

 

 

Email this to someoneShare on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn