Close

Šesti dan programa 4 ZEMLJE 1 JEZIK

Šestog dana programa 4 ZEMLJE 1 JEZIK slušali smo od 11 sati u okviru dečijeg programa GASI MESEC! – predavanje za predškolce u kome je učestvovala Dana Grigorča.

Na osnovu svoje knjige Gasi mesec! švajcarska autorka rumunskog porekla Dana Grigorča pripremila je interesantno predavanje za decu predškolskog uzrasta. Slikom i rečju ona dočarava muke malog vuka, koji jedini među životinjama u šumi ne može da zaspi u noći punog meseca. Na način poznat samo vrhunskim pripovedačima, Grigorča oživljava svet jedne savremene basne. Gasi mesec! je prva knjiga ove autorke namenjena najmlađima, koju je predivno ilustrovala Ana Luhs. Rezultat zajedničkog rada je izuzetno izvedena knjiga koja pleni najmlađe čitaoce. Usledilo je TO JE BIO SAMO PIKNIK – predstavljanje knjige u produkciji Nemačke škole Beograd Vodio: Andreas Rot Čitali: učenici Nemačke škole Beograd. Reli Alfandari Pardo, beogradska Jevrejka koja je ratne godine provela u Beogradu, skrivena u špajzu, napisala je na francuskom jeziku potresan rukopis o našoj Ani Frank, koja je teške godine rata ipak preživela, jedina od svoje porodice. Ova knjiga objavljena je na srpskom jeziku 2005, a zatim i 2014. godine. Đaci Nemačke škole Beograd preveli su ovo delo na nemački, i objavili ga u sopstvenom izdanju. O ovom iskustvu, ali i o samoj knjizi, govoriće nam upravo oni i njihovi nastavnici. Photos creds Sanja Latinović

PRIMARNO OSEĆANJE NEVINOSTI – razgovor s Danom Grigorčom od 14 sati vodila je Biljana Pajić.

Pored Herte Miler, još jedna autorka poreklom iz Rumunije, Dana Grigorča, naturalizovana je Švajcarkinja koja stvara u kontekstu književnosti nemačkog jezika. Njen prvi roman, Baba Rada, ispisan u maniru magijskog realizma, govori o burlesknoj atmosferi „novostvorenog dela Evrope“, rumunskoj delti Dunava gde se mitovi susreću s bizarnim snovima i snatrenjima živopisnih protagonista dok drugi, Primarno osećanje nevinosti, tematizuje povratak junakinje iz Ciriha u rodni Bukurešt i njeno suočavanje s duhovima prošlosti, ali i kompleksnim izazovima sadašnjosti. To snažno svedoči u prilog tezi da je ambasadorska funkcija u književnosti gotovo neminovnost, naročito ukoliko se radi o autorima koji poseduju dvostruka, književno iskoristiva iskustva, a da stvar bude samo još bolja, potiču iz „egzotičnih“ zemalja i predela koje valja nekako predstaviti i razjasniti čitaocu. Koliko je ta okolnost prednost, a koliko teret? Može li pisac ili spisateljica s neobičnim prezimenom i zemljom porekla tematizovati bilo šta drugo osim egzotičnih okolnosti iz kojih potiče a da to nije na uštrb čitanosti? Kakva je, dakle, pozicija autorke u kontekstu švajcarske književnosti, kakva u kontekstu književnosti nemačkog jezika, i na kraju, u kontekstu rumunske književnosti danas? Takođe, piše li ona i na svom maternjem jeziku? Barem neka od ovih pitanja pokušaće da rasvetli Biljana Pajić u polučasovnom razgovoru s poznatom i višestruko nagrađivanom švajcarskom spisateljicom rumunskog porekla, Danom Grigorčom. Photos creds Aleksandar Dmitrović

 

PETER HOLC ŽELI DA SVI BUDU SREĆNI – razgovor s Ingom Šulceom u okviru formata Das blaue sofa vodio je Igor Štiks.

Počev od prve knjige, koja ga je učinila književnom zvezdom, u kojoj je Ingo Šulce, pod višeznačnim naslovom 33 Momenata sreće: Sanktpeterburške priče, opisao ne preterano srećni vakuum koji je nastao implozijom Sovjetskog saveza, ovaj autor se, kroz svoju sad već preko dvadeset godina dugu književnu karijeru mnogo puta, s više ili manje ironijskih podtonova, doticao te neobične i složene reči: sreća. Vraća joj se, evo, i u svom najnovijem romanu, Peter Holtz – Sein glückliches Leben erzählt von ihm selbst (Peter Holc – O srećnom životu ispričanom njegovim rečima), nominovanom za ovogodišnju Nemačku književnu nagradu. Peter Holc, generički junak naših dana, prelazi put od siročeta do milionera maštajući o sreći za sve. Ipak, svet se okreće kontradiktorno svakoj logici i sreća koju je Holc naizgled stekao gomilanjem materijalnih dobara izmiče mu na način koji nije mogao ni da zamisli. Koliko je sreća, dakle, bila važna u komunizmu, koliko je ona važna u liberalnom kapitalizmu, a koliko u književnosti? Da li se osećanje sreće javlja samo kao sopstvena negacija – upravo i jedino onda, naime, kada je nema? Photos creds Aleksandar Dmitrović

Sajamski deo programa zatvorila je debata o mogućim modalitetima sadašnjosti i budućnosti Evrope – DRUGA EVROPA? Učestvovali su: Jerg Bernig, Vladislav Bajac Vodila: Danijela Estermann Pavlica.

Da li je reč o nedostižnom idealu ili naprosto o kontinentu? Da li treba da se pitamo šta ona može da učini za nas ili šta mi možemo da uradimo za nju? Da li ona prestaje tamo gde se gube obrisi romanike, gotike i baroka? Postoje li dve ili čak više Evropa? Da li ju je moguće pronaći u kartonskim romskim naseljima? U siromašnim radničkim ili migrantskim naseljima? Po šatorima izbegličkih kampova? U domovima za siromašne, stare i gladne? Ima li je po divljim smetlištima, zagađenim rekama, kiselim šumama? Učestvuje li ona u bratoubilačkim ratovima, krvavim razmiricama, etničkom čišćenju? Ima li je tamo gde ne cvetaju med i mleko? Da li je reč o pulsirajućoj živoj, uvek sirovoj stvari, ili o savršenoj i dovršenoj mermernoj statui?
O svim kontradiktornostima naše zajedničke evropske domovine, s kojima se suočavamo gotovo svakodnevno, otvoreno će i bez zadrške, uz moderaciju Danijele Estermann Pavlice iz Fondacije Konrad Adenauer u Beogradu, razgovarali su dvojica autora različitih poetika, ali s bliskim osećajem pripadnosti virtuelnom intelektualnom kružoku centralne Evrope, nemački autor Jerg Bernig i ugledni srpski pisac i izdavač Vladislav Bajac. Photos creds Aleksandar Dmitrović

 

Šesti dan programa 4 ZELJE 1 JEZIK zatvorili smo od 20 sati u UK Parobrod debatom o realnostima nekadašnje Istočne Nemačke BORN IN THE GDR ili Partija, Štazi & Comp.  Učestvovali su: Luc Ratenov i Ingo Šulce. Vodila: jelena Jorgačević Kisić Čitao: Pavle Jerinić

Odnos prema iskustvu života u DDR-u danas se oblikovao na dva gotovo jednako reduktivna načina. Jedan je poznat pod nazivom Ostalgie iliti Nostalgija za istokom. On predstavlja očekivano olak, neodgovoran, gotovo kemp pogled na prošlost naizgled sastavljenu isključivo od probranih sećanja na duh zajedništva, veštački održavanu nultu stopu nezaposlenosti, na možda loše, ali zato besplatno zdravstvo i obrazovanje, kao i na sve one jeftine automobile, odevne predmete i ostale trećerazredne proizvode komunističke industrije sovjetske sfere, dirljivo nevine i šarmantne u svojoj produkcionoj i tehničkoj traljavosti.

Kako tvrdi druga struja, sklona znatno mračnijem pogledu na komunističku prošlost i posvećena upornoj kritici jednog zauvek propalog doba, stvarnost je „iza gvozdene zavese“ bila daleko tegobnija. Neprestano, praktično danonoćno, građani su bili izloženi orvelijanskoj kontroli i neprestanoj ideološkoj manipulaciji koju su svesrdno sprovodile državne institucije za nadzor i kontrolu poput tajne policije, medija, obrazovnog sistema i svemoćnih partijskih aparata.

Koja je od ove dve slike tačnija i kako je život zapravo izgledao u Istočnoj Nemačkoj od kraja II Svetskog rata pa do „pada zida“ 1989, saznali smo, uz pomoć moderatorke Jelene Jorgačević Kisić, od dvojice elokventnih vinovnika tog danas već davno prohujalog vremena – pisaca poreklom iz nekadašnjeg DDR-a, Luca Ratenova i Inga Šulcea. Photos creds Sanja Latinovic

 

Email this to someoneShare on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn