Close

Treći Sajamski dan na paviljonu 4 ZEMLJE 1 JEZIK

Treći sajamski dan na paviljonu 4 ZEMLJE 1 JEZIK od 11 sati otvorila je kreativna radionica za učenike II i III razreda osnovne škole pod nazivom HAJDI: JUČE, DANAS, ZAUVEK koju su vodile Jasminka Petrović i Bojana Lukić.

Klasični roman književnosti za decu, Hajdi Johane Špiri, razmatramo iz ugla savremenog deteta. Šta i na koji način ovo delo, nastalo pre punih sto trideset šest godina, poručuje današnjim najmlađim čitaocima? Kako je Hajdi uspela da ostane večno sveža? Kroz analizu, osvetljavamo odnos prema prirodi, razliku između života na selu i života u gradu, probleme kroz koje prolaze deca bez roditelja, bliskost između babe/dede i unuka, inkluziju, životne prioritete… Učesnike radionice pokrećemo na razmišljanje kroz različite literarne i vizuelne sadržaje, bazirane na ovom čuvenom književnom delu za najmlađe. Photos creds Sanja Latinovic

U razgovoru koji je usledio o PODRŠCI PREVODIMA I OBJAVLJIVANJU KNJIŽEVNIH DELA, KAO I KNJIŽEVNIM MANIFESTACIJAMA  učestvovali su: Angelika Salvisberg (ProHelvetia), Gerhard Kovar (KulturKontakt Austria), Antje Contius (Traduki), Frank Bauman (Goethe-Institut). Razgovor je moderirala Ana Pejović iz Udruženja KROKODIL.

U jednočasovnoj debati s predstavnicima nekih od najaktivniijih kulturnih fondacija i institucija koje već godinama deluju na prostoru jugoistočne Evrope, Ana Pejović, menadžer projekata i glavni koordinator Udruženja KROKODIL, pokrenula je neka od najvažnijih pitanja koja se tiču književne komunikacije naše i okolnih zemalja sa zemljama nemačkog govornog područja. Predstavnici ProHelvetije, KulturKontakta, Tradukija i Goethe-Instituta informisali su publiku o načinu rada ovih organizacija te misiji podsticaja redovne književne komunikacije između zemalja nemačkog govornog područja i zemalja regiona jugoistočne Evrope. Photos creds Sanja Latinovic

U okviru formata Das Blaue Sofa od 14 sati razgovor s Valentinom Grebnerom pod nazivom IZMEĐU IDENTITETA I IDENTIFIKACIJE vodio je Igor Štiks.

Knjiga Valentina Grebnera, austrijskog istoričara specijalizovanog za istoriju srednjeg veka, Potvrda ličnosti – Poternica, lična isprava i kontrola u srednjovekovnoj Evropi (srpsko izdanje: Karpos), analizira početak moderne evropske istorije kroz nastanak i razvoj prakse sistematske identifikacije. Na uzbudljiv i stilski istančan način, uz pregršt anegdotskih primera, ova studija polazi od stvaranja prvih pasoša, ličnih isprava, pa i poternica u XV veku, te nastanka specifične i razumljivo reduktivne prakse „birokratske autentičnosti“, vešto dokazujući da je od prapočetka ona mogla, ali nije neophodno i morala da ima apsolutne veze s konkretnim identitetima nosilaca ovih dokumenata.
Koja je, dakle, veza između nas i naših papirnatih doppelgangera kreiranih pukom administrativnom potrebom, ali i čisto ljudskom strašću za registrovanjem? Koliko smo kao osobe određeni iluzornim fantazijama naših birokrata? Da li je i na koji način ova praksa tokom proteklih vekova unapređena, i konačno, da li se i u kojoj meri naša prava zakidaju tamo gde počinje domen registrature? Sve su to večno živa pitanja koja pokreću ovu poučnu ali i zabavnu knjigu, o kojima smo i razgovarali s njenim uglednim autorom. Photos creds Aleksandar Dmitrovic

Od 15 sati u razgovoru pod nazivom VELIKO I MALO – predstavljanje antologije savremene nemačke drame u tri toma učestvovale su Jelena Kostić-Tomović, Bojana Denić, Drinka Gojković. Razgolov je vodio Ivan Velisavljević.

Antologija Savremena nemačka drama u tri toma – objavljena u izdanju Zepter Book World – pokriva period od kraja Drugog svetskog rata pa sve do današnjih dana. U njoj su zastupljeni neki od najznačajnijih dramskih autora nemačkog jezika XX i XXI veka, počev od Bertolda Brehta, Elijasa Kanetija, Hajnera Milera ili Maksa Friša preko Petera Handkea, Rajnera Vernera Fasbindera ili Tomasa Bernharda, pa sve do Elfride Jelinek, Lukasa Berfusa i drugih autora koji trenutno stvaraju na ovom velikom policentričnom jeziku. O tome šta odlikuje savremenu nemačku dramu u svoj njenoj raznovrsnosti, koje su joj osnovne tematsko-stilske koordinate, kao i o izazovu prevođenja dramskih tekstova s nemačkog na naš jezik s moderatorom Ivanom Velisavljevićem razgovarale su tri prevoditeljice koje su i pripremile ovo značajno izdanje – Jelena Kostić-Tomović, Bojana Denić i Drinka Gojković. Photos creds Aleksandar Dmitrovic

Od 16 sati u razgovoru s Karlom Markusom Gausom pod nazivom EVROPSKI ALFABET učestvovali su Karl Markus Gaus i Laslo Vegel. Razgovor je vodio Ivan Ivanji a čitao Andrej Šepetkovski.

Šta je terminologija Evrope? Po Karlu Markusu Gausu to su uglavnom one reči koje govore o iseljavanju, o granicama, o pežorativnim naknadnim tumačenjima geografskih termina, o ideji tuđinca, susedima kao prvim neprijateljima, o nacionalnosti i nacionalizmu, konceptu domovine koji je isključivo u službi veličanja države, o bauku nametnutih identiteta, o prisilnoj mobilnosti, jezicima, žrtvama, kvotama, nomadskim narodima, itd. Sve nam to ukazuje da je upravo terminologija Evrope onaj istinski izraz uvek dvojne refleksije naših težnji i naših strahova, naših nada i naše obeznađenosti, naše vere u budućnost i naše prateće neverice, tj. sumnje da nje možda i nema. Photos creds Aleksandar Dmitrovic
 
Email this to someoneShare on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn